О књизи: 2021 / Посвећено мојим пријатељима - мојој Саули и Карубају. Цео живот сам могла да се радујем и много ми се свиђа. Сећам се свега из раног детињства. И како да не причате о нечему што сте видели и чему сте се дивили? Ово је смех људи после бомбардовања... Како се не би смејао после страха! Запалили су свећу и.. - Сакрили сте главу испод стола, а остало није било штета? А овај, гле, глава му вири, а сав је још под креветом! Жив! Бог благословио! Комшије, које су се окупљале у једној просторији да не би било тако страшно, при изласку су замолиле моју сестру да има времена да поново протрчи по кући уз молитву пре гранатирања. Али Немци нису одуговлачили, похрлили су у Стаљинград. А наши не дадоше незваном немчуру да се одмори (реч из детињства). А моја мајка је рекла: „Моје девојке су тек успеле да дођу до воде, а онда је дошло до експлозије, трчале су, вода је била на њима, и смејале се... Отерале су зле духове од нас, то је све што су рекао – „зли духови“ и укључили су нам радио. Ову црну плочу нико није искључио ни на минут – живели су уз најновије вести и уживали у песмама.